Путешествије овог необичног човека, у великој мери подсећа на једну од најпопуларнијих прича Жила Верна, “Пут око света за 80 дана“. У смелу авантуру се отиснуо због опкладе, а трајање пута, такође је било орочено и то на две године. Али, кренимо редом.

Милорад Рајчевић родио се крајем 19. века у околини Лесковца, где је завршио основну и два разреда грађанске школе. Жеља за изучавањем декоративног сликарства и авантуристички дух, већ у 15-ој години одводе га у Беч, потом у Француску и Швајцарску, одакле бродом “Ултаниа“, прелази океан и стиже у Америку. Након неколико месеци, власти откривају да нема пасош, па га враћају за Европу, а он након Румуније, обилази Цариград, а потом Александрију и Јерусалим.

На путовању, које је трајало четири године, научио је пет језика и заволео спорт. То га, у очима тадашњег времена, чини веома чудним. Ипак, браћа Савић, оснивачи и уредници “Малог журнала“, најтиражнијег листа у Србији, одушевљена су необичним младићем, па му предлажу да за опкладу, у року од две године обиђе свет, тачније Европу, Америку, Азију и Африку. Поред награде од 10.000 динара, добијаће и 150 динара хонорара на свака три месеца, гласио је договор. Његова обавеза била је да једном месечно пошаље допис и потврду власти сваког места које наводи у извештају.

На пут је Рајчевић кренуо у марту 1910. године из Београда, а у ранцу је, осим неопходних лекова, носио само празну свеску, са намером да је испуни потписима свих значајних људи са којима се буде сретао. Први су се у њу уписали принц Ђорђе Карађорђевић и црногорски престолонаследник Данило. Због рата, није могао у Африку, па креће у обилазак Русије и азијског континента, где се вест о необичном путнику шири великом брзином. У Јапану га прима престолонаследник, у Сијаму, краљ лично.

У Београд се враћа годину и по дана касније, али га мучи то што није обишао Африку и Америку. Иако су га у науму, два пута одвраћали ратови, најпре Први балкански, а потом Велики, не одустаје од циља и у првим мирним годинама наставља своје путовање. У наредних 20 година, посетиће више од 70 држава и прикупити око 30.000 потписа најзначајнијих државника, политичара, научника и виђенијих људи тог времена.

Своје авантуре, описао је у путописима “Из жарке Африке“, “На далеком истоку“ и “Аутографи знаменитих личности XX века“.

Српски огранак Светске Асоцијације Туристичких новинара ФИЈЕТ, прошле године утврдио је годишње новинарске награде за најбоље новинарско путописно, туристичко казивање под називом „Милорад Рајчевић“. Корона је омела да се ове награде доделе по први пут.

ИЗВОР: ДНЕВНИК ЈУГА